DELIJE

Od samog osnivanja Sportskog društva Crvena Zvezda gradio se profil pravog Zvezdaša. Vec 1948. osnovana je sekcija "Clanovi - prijatelji" koja je brojala 120 upisanih. Zvezda je sebi privukla i intelektualce i bivše trgovce, ali i mangupe i ubrzo je postala simbol beogradskog duha. Za razliku od pedesetih i šezdesetih godina, kad je tribine Marakane krasila tek po neka zastava, sedamdesete su donele nove navijaèke trendove - zastave su se nosile masovno, pojavljuju se prvi transparenti, šalovi, kape... Redovnije se putuje na gostovanja i u zemlji i u inostranstvu, najverniji poèinju meðusobno da se druže i danima kada nije bilo utakmica i tada polako poèinje da se stvara jezgro najvatrenijih Zvezdinih fanova.
Poèetak osamdesetih doneo je Severu nešto zaista novo - zabranjeno je unošenje na tribine zastava na koplju, ali se poveæao broj ljudi koji su nosili šalove, sve je više bilo transparenata i navijaèke pesme su bile sve raznovrsnije i melodiènije. Ipak, prava revolucija dogodila se 1986. - tada su osnovani Ultras i Red Devils - dve grupe koje æe uz godinu dana kasnije nastale Zulu Warriors predstavljati jezgro i avangardu na Severu i u celoj bivšoj Jugoslaviji.
Crvena Zvezda je tokom svog postojanja stekla oreol jednog od stubova srpstva tako da su utakmice sa klubovima iz ostalih republika uvek bile pune naboja i tenzija. Više od 200 Zvezdinih navijaèa je 1986. bilo prisutno na gostovanju atinskom Panatinaikosu, a transparent Ultras je bilo nemoguæe ne primetiti.
Tada je i roðeno jedino pravo prijateljstvo izmeðu Delija i navijaèa Olimpijakosa. Ove prijateljske veze temelje se na sliènosti klubova - oba kluba su iz glavnih gradova, najtrofejniji su u svojim zemljama, nose crveno-bele boje, potièu iz pravoslavne sredine.
1988. je godina ekspanzije - osnovan je veliki broj novih grupa, kupljeni su prvi bubnjevi, sve se više upotrebljava pirotehnika, sve više ljudi putuje na gostovanja, u veæem broju se pojavljuju i navijaèi Zvezde iz unutrašnjosti. U proleæe 1988. uspostavljeni su prvi ozbiljniji kontakti sa Upravom kluba i od tada je poèela saradnja èiji je prvi konkretan oblik predstavljao odlazak 2 autobusa navijaèa na legendarno gostovanje u Milano. Tada je na stadionu San Siro bilo prisutno oko 1.000 Zvezdaša, a bubnjevi, baklje i veliki transparenti prvi put su prezentovani u inostranstvu.
Organizacija severne tribine bila je sve bolja i bolja ali je meðu voðama razlièitih grupa vladala opšta konstatacija da snaga i potencijal nisu dovoljno iskorišæeni. Želja za ujedinjenjem u jednu veliku i pravu organizaciju bila je sve jaèa.
Na inicijativu Ultrasa svim znaèajnijim navijaèima poslato je pismo sa pozivom na sastanak ujedinjenja gde su obrazloženi razlozi iz kojih bi bilo mudro i dobro ujediniti se i napraviti konaèno pravu stvar: toj ujedinjenoj grupi dati srpsko ime, napraviti rekvizite sa imenom grupe kako se više ne bi koristili u to vreme popularni strani šalovi i kape, izgraditi ozbiljniji odnos sa Upravom, povezati se sa Zvezdašima iz unutrašnjosti.. Sastanak je održan na Božiæ 1989. godine, prisustvovao je veliki broj navijaèa, a iz mnoštva predloga
izdvojio se jedan - tog dana su roðene Delije! Odmah se prionulo na posao, taèno se znalo ko je zadužen za pravljenje šalova, nalepnica, majica, ko za sastanke sa Upravom, ko za kontakte sa navijaèima van Beograda, ko za propagandni rad. Sastanci su održavani svakog èetvrtka na stadionu - tu su se uèile nove pesme, novi navijaèi primani su u Delije, raspravljalo se o aktuelnim pitanjima i pravljeni su planovi za naredne utakmice. Prva veæa utakmica na kojoj su Delije imale svoju prezentaciju bio je proleæni derbi 1989. Iz dana u dan organizacija navijaèa postaje sve bolja. U to vreme bilo je normalno da kada se podudaraju termini nekih važnih košarkaških i fudbalskih utakmica i na jednim i na drugim bude veliki broj Delija. Na stadionu, izmeðu severne i istoène tribine završena je prostorija za navijaèe, putovalo se redovno na sva gostovanja, pravljeni su spektakli na svakoj važnoj utakmici, proradio je i marketing Delija.
U jesenjoj sezoni 1989/1990. odraðena su i tri impesivna meðunarodna gostovanja u Istanbulu,
Viljnusu i Kelnu, a svaka utakmica u domaæem prvenstvu donosila je nešto novo od strane Delija. Iz tog perioda datira i prijateljstvo sa podgorièkim Varvarima, koje je istini za volju postojalo samo u narednih godinu dana.
Dana 13. maja 1990. došlo je do žestokih navijaèkih sukoba u Zagrebu izmeðu Delija i navijaèa Dinama. Neredi su poèeli rano ujutro s pojavom prvih grupa Zvezdinih navijaèa u Zagrebu.
Poznato je da su Delije oduvek bili snaga koja se doživljavala kao glas naroda, a onovremeni opšti porast nacionalizma posebno se odrazio na strujanja unutar ove ogromne grupacije. S druge strane, uz dinamovce su se našli i navijaèi drugih hrvatskih klubova, ali ni oni nisu bili dovoljni da savladaju Delije.
Opšta antikomunistièka histerija nije zaobišla ni Zvezdine navijaèe. Delije, kao mnogobrojnu omladinu sa velikom energijom, pojedine politièke partije pokušale su da stave pod svoj uticaj a poremeæeni odnosi sa Upravom nakon maksimirskih dešavanja i razlièiti politièki nazori i opredeljenja bile su preokupacije Severa u tim danima slutnje. Sa prvim pobedama u Kupu evropskih šampiona u sezoni kad je Zvezda dosegla svoj vrhunac, na Sever je poèela da se vraæa toliko potrebna sloga. Osnovana je i Agencija Delije koja je vodila raèuna o obezbeðivanju svih potrebnih rekvizita, pravljenju što bolje atmosfere i organizacije, a otvorena je i prodavnica suvenira na severoistoènoj kapiji Marakane.
U pohodu na titulu šampiona Evrope Delije su masovno gostovale u Cirihu, Glazgovu, Drezdenu, Minhenu i Bariju. Na utakmici protiv Bajerna na kojoj se odluèivalo ko æe u finale Kupa šampiona napravljena je nezaboravna atmosfera - crveni i beli baloni preko celog severa, stotine zastava i barjaka, neprestano navijanje, baklje oko celog stadiona ini za jednog Zvezdinog navijaèa nije bilo veæe sreæe nego kada se crveno-bela reka preselila sa tribina na teren da proslavi pobedu.
Na istorijski meè sa prvakom Francuske, Olimpikom iz Marseja, na kome je Crvena zvezda postala evropski šampion putovalo je skoro 20.000 navijaèa - avionima, brodovima, autobusima, vozovima...
Na stadionu Sveti Nikola vladao je urnebes - hiljade papiriæa i rolni, baloni, baklje, barjaci, ogromna (27h50 metara) srpska zastava. Pesma nije utihnula do poslednjeg sudijskog zvižduka a veselje je trajalo danima, kako u Bariju tako i u mnogim gradovima širom bivše države!
Trijumfom u Bariju Delije su, kao i njihov voljeni klub, dostigle svoj vrhunac i od tog trenutka lagano idu silaznom putanjom. Pored izvesne zasiæenosti, koja se i može razumeti u takvim okolnostima, svojevrsnom padu doprinela je i tadašnja politièka situacija. U pomoæ srpskom narodu leta 1991. krenule su i Delije - veliki broj momaka iz prve ekipe uzeo je uèešæe u ratu, uglavnom u Srpskoj dobrovoljaèkoj gardi ali su pojedine Delije, u zavisnosti od svojih politièkih opredeljenja, bili meðu dobrovoljcima Srpske radikalne stranke, Srpske Garde, Belih orlova... Dosta istaknutih navijaèa je svoje živote položilo srpstvu, a veliki broj momaka je ranjen. Sever ih nikada neæe zaboraviti.
Erozija i propast stare jugoslovenske lige, rat i teški životni uslovi smanjili su opštenarodno interesovanje za sport. Meðutim, Delije nipošto nisu prestale da postoje, ne odstupajuæi od svojih naèela. Došlo je u meðuvremenu do smene generacija na Severu, ali je taj proces, u pogledu privrženosti Zvezdi prošao sasvim neosetno.
Naredne sezone Zvezda je odlukom UEFA bila prinuðena da iz bezbednosnih razloga sve svoje utakmice u Kupu šampiona i kao domaæin igra u inostranstvu. Prve dve utakmice, sa Portdaunom i Apolonom odigrane su u Segedinu, ali su pokazale da iako se ne igra u Srbiji to ne mora biti pogubno za naš tim.
Te jeseni realizovana su i dva fantastièna gostovanja - u Manèesteru i Ðenovi. Englezi kao da nisu verovali da je 70 ljudi autobusom iz jedne zemlje zahvaæene ratom putovalo 3 dana kako bi gledali svoj voljeni tim. U Italiji, Delije su se predstavile sa bubnjevima, dvadesetak barjaka, pirotehnikom i velikom parolom na italijanskom jeziku. Na transparentu je pisalo "Rat, beda, zatvorene granice - ali ipak smodošli. Delije". Tajac je ubrzo zamenjen aplauzom celog stadiona.
U sezoni 1991-92. putovalo se i na finale interkontinentalnog kupa u Japan - kad je naš tim i zvanièno postao najbolji na svetu , u Atinu (gde se Delijama pridružila i veæa grupa navijaèa Olimpijakosa), Budimpeštu, Brisel...
Nastupajuæe utakmice, u proleæe 1992. Zvezda je igrala kao domaæin u Sofiji; prvo s Panatinaikosom, a kasnije sa italijanskom Sampdorijom. Na utakmici sa Italijanima Delije su još jednom pokazale svoju vitalnost i neuništivost. Iz zemlje je došlo preko 20.000 navijaèa, što je meðu Delijama apsolutni rekord kada je reè o utakmicama igranim van granica Jugoslavije. Stotine autobusa slilo se u prestonicu Bugarske, a na stadionu frenetièno navijanje bilo je upotpunjeno pirotehnikom i koreografijom srpske zastave napravljene od crvenih balona, plavih traka i belih kartona. Nažalost, tu utakmicu Zvezda je izgubila i nije uspela da se kvalifikuje za još jedno finale Kupa šampiona koje se te godine igralo na londonskom Vembliju. Poslednjeg dana maja 1992. meðunarodna zajednica uvela je sankcije našoj zemlji. Za Delije je to bio jasan signal da duže vreme neæe biti u prilici da se susreæu s inostranim klubovima.
Bilo kako bilo život je tekao dalje - stasavala je mlada generacija, a s obzirom na to da je ime Delija postalo sinonim za svakog navijaèa Zvezde, najvatreniji, kako bi se razlikovali od drugih, poèinju da revitalizuju manje navijaèke organizacije. Reorganizovana je grupa Ultras, a od novih grupa sastavljenih od mlaðe generacije isticali su se Ultras Fontana, Ultra Boys, Ultra Brigate...
Sva navijaèka strast u tom mutnom vremenu izolacije bila je usmerena na veèite derbije, bilo da se radi o fudbalu ili o drugim sportovima. Putovalo se bez razlike na sva gostovanja: Kikinda, Beèej, Kula, Pljevlja, Subotica, Podgorica, Nikšiæ...
Tadašnju udarnu ekipu Severa èinili su mladi momci i iako malobrojni dostojno su reprezentovali crveno-bele boje. Upravo tada, u takvom vremenu, Zvezdaši su pokazali jednu od odlika koja prati samo najveæe poklonike fudbala: oni lako, puna srca, pronalaze motiv za pravo, žestoko bodrenje svojih pulena i na onim, ne mnogo bitnim, utakmicama. Uprkos katastrofalnoj ekonomskoj situaciji najverniji uspevaju da iznaðu rešenja i organizuju za svaki "veèiti derbi" autentiènu atmosferu održavajuæi tako neuništivi duh Severa.
Sankcije nisu spreèile Zvezdine navijaèe da pokažu Evropi kako i dalje postoje. Maja 1994. na finalnu utakmicu Kupa šampiona u Atini, izmeðu Milana i Barselone, otputovao je jedan autobus Delija. Teško je opisati izbezumljena lica italijanskih, španskih i grèkih navijaèa kada su na centralnom atinskom trgu Omonija ugledali pedeset Delija i zaèuli njihovu pesmu. Na stadionu, Delije su obeležile svoje prisustvo transparentima i bakljama, a zajedno sa njima u sektoru su bili i stari prijatelji, navijaèi Olimpijakosa.
Sezone 1994-95. Crvena zvezda je osvojila duplu krunu. Te godine Delije su odradile svoje najmasovnije domaæe gostovanje kada je u Novi Sad otišlo iz Beograda nekoliko hiljada navijaèa. Vrhunac sezone, u svakom pogledu, sportskom i navijaèkom, bio je 100. veèiti derbi.
Na Marakani je bilo preko 80.000 ljudi, Delije su još jednom pokazale svoju organizacionu moæ, složnost i snagu... Nošena navijaèima Zvezda je pobedila 2:1 i postala šampion.
Inaèe bila je ovo poslednja utakmica sa velikim kapacitetom Marakane, veæ sledeæe sezone sever je obeležen brojevima stolica, a par godina kasnije postavljene su i stolice. Kapacitet severne tribine sveden je na 14.000 mesta, a samog stadiona Crvene Zvezde na 54.000 mesta.
Prijateljska utakmica izmeðu Crvene zvezde i Olimpijakosa u novembru 1994. najavila je povratak Zvezde na evropsku scenu. Bila je to prva meðunarodna utakmica na Marakani nakon one èuvene sa Bajernom aprila 1991. Braæa i prijatelji iz Grèke na Marakani su doèekani parolom "Welcome Orthodox brothers ". Oni su istom porukom uzvratili par meseci kasnije kada je Zvezda gostovala u Atini. Sportske sankcije Saveta bezbednosti su i zvanièno ukinute, u tom trenutku Crvena Zvezda je kao šampion države uèestvovala u kvalifikacijama za Kup UEFA. Protivnik je bio švajacarski Ksamaks. U Beogradu je
Zvezda izgubila 1:0, a Sever je skandirao protiv aktuelnog režima Slobodana Miloševiæa.
Zbog problema sa vizama na revanš u Nojšatel putovalo je tek 10 Delija iz Beograda.
Narednih godina nastaviljeno je uèešæe u evropskim kupovima. Oktobra 1995. prvi put posle sankcija navijaèi Zvezde organizovano odlaze na inostrano gostovanje - jedan autobus navijaèa pratio je rukometaše na gostvanje u maðarski grad Ðer. Delije su u to vreme intenzivno bodrile rukometni klub. Pamte se gostovanja u Zrenjaninu, Baèkoj Palanci, Kaæu, Apatinu, Vrbasu, Šapcu, Nišu, Leskovcu, Baru, a pojedinaèno se išlo i na utakmice Kupa Kupova koje je nas tim igrao u Karvini (Èeška) i Lucernu (Švajcarska). Na utakmicama koje je Zvezda kao domaæin igrala u hali Pionir pravljene su atmosfere do tada nezabeležene na rukometnim meèevima. Meðutim, Uprava nije radila u interesu kluba i došlo je do razilaženja s navijaèima, pa je na utakmici polufinala Kupa pobednika kupova protiv španske Teke istaknuta parola "A sad uprava nek navija" i nije se navijalo prvih nekoliko minuta. Narednih sezona protest Delija nastavljen je radikalnijim metodama, a najpre totalnim bojkotom navijanja na rukometnim utakmicama.
Sezona 1996-97. svakako æe ostati zapamæena po mnogo èemu. Crvena zvezda je u Evropi ostvarila znaèajan rezultat, što je u mnogome doprinelo buðenju severne tribine i aktiviranju Delija u gotovo svim segmentima navijanja. U prvom kolu protiv škotskog Hartsa na severnoj tribini pojavila se parola Zvezda je život - Ostalo su sitnice, parola koja æe ubrzo postati vodeæi slogan Delija koji i dan danas traje. U sledeæem kolu eliminisan je nemaèki Kajzerslautern. Iako je u Nemaèku iz Srbije stiglo tek nekih 100 navijaèa, uz više
hiljada Delija iz dijaspore stvoren je ambijent koji u mnogome podseæa na neke ranije uspešne godine. U Beogradu, na Marakani uraðena je koreografija sa crvenim i belim kartonima. Od te utakmice više nijedna znaèajna evropska utakmica neæe proæi a da oèi publike ne budu uprte u severnu tribinu u išèekivanju novog spektakla.
Naredni protivnik bila je Barselona, Zvezda je eliminisana, a Barselona je kasnije osvojila Kup pobednika kupova. Na poslednjem nivou Nou Kampa pesma 1.500 Delija nije prestajala od poèetka pa do kraja utakmice. Rezultat 3:1 nije baš davao šanse za revanš. Uprkos tome Marakana je bila popunjena do poslednjeg mesta, ali sigurno je da je na stadionu bilo daleko više ljudi nego što kapacitet dozvoljava. Spektakl za pamæenje, ambijent koji je mnogima i dalje u srcu kao najveæi i najlepši. Uraðena je koreografija oko èitavog stadiona. Na jugu su bili crveni i beli kartoni, na istoku srpska trobojka od kartona, na zapadu panorama Beograda od kartona, dok je na severu bio crveno-beli mozaik od kartona, balona, najlona, pom-pomova...
Zvezda je povela 1:0. Erupcija oduševljenja trajala je veoma kratko jer je veæ u sledeæem napadu
Barselona izjednaèila, što je bio kraj nadanja za prolazak u naredni krug. Dobri rezultati u Evropi odrazili su se i na domaæe prvenstvo. Ljudi su ponovo poèeli da dolaze na stadion. Na Marakani protiv Vojvodine bilo je 30.000 ljudi, protiv Rada skoro 20.000...
Mnogo toga uraðeno je i u samoj organizaciji navijaèa. Momci okupljeni oko grupe Ultras i dalje predstavljaju vodeæu grupu, Ultra Boys polako stasavaju. Ultra Brigate se reorganizuju, a do sredine devedesetih afirmisale su se i mnoge nove navijaèke grupe: Heroes (1994), Red Boys (1995), Kenjaj (1996) North Army, Lunatics ... Na gostovanja se krenulo masovnije i brojnost grupa je rasla. Prave se i koreografije na gostovanjima i "manjim utakmicama" crvene i bele trake i veliki barjaci uz baklje i raznobojne dimove (JNA, Luèani, Novi Sad, Zrenjanin...).
Tih godina pokrenut je i fanzin Pune tribine ludih navijaèa. Iako su izašla samo tri broja, taj èasopis je imao velikog udela u edukovanju šireg kruga Zvezdinih pristalica.
Kraj 1996. i poèetak 1997. obeležen je masovnim protestima protiv tadašnjeg režima.
Pored toga što su mnoge Delije aktivno uèestvovale, slogan sa severne tribine "Ajmo, ajde svi u napad" postao je zaštitni znak opštenarodnog bunta.
U to vreme pokrenuto je i pitanje navijanja za reprezentaciju Jugoslavije. Stav najvatrenijih navijaèa Crvene Zvezde olièen je u sloganu "Zvezda Srbija nikad Jugoslavija". Smatralo se da nema smisla organizovano navijati za državnu reprezentaciju dok nosi ime Jugoslavija, stari državni grb i nacionalnu himnu " Hej Sloveni".
U prvom kolu Kupa UEFA u sezoni 1997/98. protivnik Zvezde je bio finski Helsinki. Na gostovanje u Finsku otputovalo je 60-ak navijaèa koji su nakon ove utakmice bili neopravdano izloženi pravom medijskom linèu u srpskoj štampi na osnovu lažnih izveštaja zluradih novinara koji su izmišljali dogaðaje. Na revanš meèu u Beogradu na severnoj tribini napravljena je nacionalna trobojka od crvenih, plavih i belih zastavica uz 4S od najlona. Naredni protivnik bio je belgijski Ekeren. Na Marakani je ponovo uraðena koreografija oko èitavog stadiona. Na severu i jugu postavljene su crvene i bele najlonske trake, na istoku je crvenim i belim kartonima bilo ispisano Zvezda, a na zapadu Srbija. Zbog nemoguænosti dobijanja viza Crvenu Zvezdu je tek nekoliko navijaèa iz Beograda pratilo na tom gostovanju.
Svih tih godina Delije su redovno bodrile košarkaški klub i u Pioniru i na mnogim gostovanjima. Crvena zvezda se 1996/97. borila za opstanak u Prvoj ligi, a veæ sledeæe godine igrala znaèajnu ulogu u Kupu Radivoja Koraæa. Dva autobusa navijaèa bodrila su Zvezdu u Atini protiv Peristerija. U finalu ovog takmièenja Zvezda je igrala protiv italijanske ekipe Meš. U Veroni se pojavilo oko 100 Delija, a raširena je i parola na italijanskom "Kosovo je Srce Srbije". Na revanšu u Pioniru stvorena je paklena atmosfera, ali Crvena zvezda je nesreæno izgubila ovu utakmicu.
Delije su na poèetku sezone odradile gostovanja u Potiju (Gruzija) i Volgogradu (Rusija), a tad su postavljene i stolice na severnoj tribini što je pomoglo za realizaciju novih - daleko složenijih koreografija. Veæ na prvoj znaèajnijoj utakmici, septembra 1998. protiv francuskog Meca pripremljena je koreografija sa kartonima tj. na crvenoj podlozi žutim kartonima uraðen je natpis "1991" i pehar Kupa šampiona. Bodrena podrškom preko 200 navijaèa iz Srbije na revanš meèu u Francuskoj Zveda je penalima eliminisala Mec i prošla u naredno kolo.
Naredni protivnik bio je opet francuski klub - Lion. U to vreme, jeseni 1998. veæ je bila napeta situacija oko dogaðanja na Kosovu i moguæe meðunarodne intervencije prema Srbiji. UEFA je odluèila da zbog bezbedonosnih razloga Crvena zvezda mora da bude domaæin van Srbije. Odabran je Bukurešt. S obzirom na to da vize nisu bile neophodne za put u Rumuniju, specijalnim vozom krenulo je preko 1.000 Delija. Još mnogo njih došlo je autobusima. I pored znaèajne podrške navijaèa Zvezda je i u Bukureštu i u Lionu poražena.
Košarkaši Crvene Zvezde uèestvovali su u Ligi šampiona. Pored sjajne atmosfere u hali Pionir ti košarkaški meèevi pamte se po još dva dogaðaja. Najpre to je prvi susret izmeðu Crvene zvezde i nekog hrvatskog kluba. Bila je to utakmica protiv Cibone. Na žalost ili na sreæu utakmica je igrana bez prisustva publike zbog izgreda u prethodnoj sezoni.
U praznom Pioniru okaèene su crveno bele zastave i transparenti, a centralno mesto zauzimala je poruka "Sreæa je vaša, a tuga naša, što sada nismo tu ! Delije Sever".
Drugi dogaðaj koji treba spomenuti jeste Božiæ 1999, utakmica protiv Žalgirisa na kojoj je koreografijom obeleženo 10 godina postojanja Delija.
Sva sportska takmièenja su na proleæe 1999. zbog agresije na našu zemlju bila prekinuta.
Dosta navijaèa je uzelo uèešæe u odbrani zemlje.
U Kupu Uefa u sezoni 1999/00. Zvezda je kao domaæin igrala u Sofiji protiv Monpeljea, a na revanš u Francusku nije putovao niko od navijaèa zbog nemoguænosti dobijanja viza.
Veæ sledeæi veèiti derbi, oktobra 1999. ostaæe u najtužnijem seæanju svih Zvezdaša.
Raketa ispaljena sa juga ka severu stadiona JNA usmrtila je mladog Zvezdinog navijaèa Aleksandra Radoviæa iz Opova. Aco, Delijo, nek ti je veèna slava!
Te jeseni, realnost Severa je bila prilièno sumorna. Gotovo da nije bilo nikakvih navijaèkih aktivnosti. Sam poèetak 2000. je obeležen osnivanjem grupe Belgrade Boys koja je ujedinila više mlaðih grupa. Veæ od samog poèetka svog delovanja grupa je jasno poèela da postavlja i ostvaruje svoje standarde navijanja, zajednièki dolazak na utakmicu, kompaktan kop na svakoj utakmici, pevanje od prvog do poslednjeg minuta, kvalitetan vizuelan izgled tribine, samoorganizovanost i nezavisno finansiranje. Oni su uèinili da se Sever pokrene u nekom novom smeru, pokazali su da saradnja i meðusobno druženje itekako igraju znaèajnu ulogu, što je tokom vremena postala ideologija cele tribine. Na severu Marakane pevalo se na svakoj utakmici, u velikom broju odlazilo se na gostovanja. Posebno se pamti gostovanje na Karaburmi gde je bilo oko 1.000 ljudi, zatim preko 500 ljudi u Zrenjaninu, i putovanje preko 300 navijaèa iz Beograda u Budvu... Svakako u lepom seæanju ostaje sam finiš prvenstva, utakmice na Marakani protiv Obiliæa, Napretka i Sartida . Utakmica protiv Obiliæa ostaæe zapamæena po upaljenom velikom broju narandžastih dimova. To i ne bi bilo toliko zanimljivo da od prethodnog veèitog derbija (oktobar 1999. ) nije postojala striktna zabrana unošenja i paljenja pirotehnike. Veæ nekoliko dana kasnije, u finalu Kupa protiv Napretka, pred više od 30.000 gledalaca upaljeno je 40-tak baklji. Titula je zvanièno osvojena u predposlednjem kolu pobedom protiv Sartida na Marakani, sever je bio krcat, a na stadionu je bilo preko 40.000 gledalaca.
Krajem jula poèele su i kvalifikacije za Ligu šampiona. Na utakmici protiv Torpeda nakon skandiranja slogana: "Spasi Srbiju i ubij se Slobodane!" policijske snage utrèavaju na sever i napadaju navijaèe. Delije pružaju otpor, nastaje opšta tuèa. Po prvi put narod je video da policija Slobodana Miloševiæa nije nepobediva. Na kraju utakmice ispred severa, privedeno je oko 200 ljudi. Ovaj slogan je kasnije skandiran na svim protestima protiv tadašnjeg režima.
Odluèujuæu utakmicu kvalifikacija Crvena Zvezda je igrala protiv Dinama iz Kijeva. Na stadionu u Kijevu oko 200 Delija je bilo zadovoljno nerešenim rezultatom (0:0) koji je govorio da je Liga šampiona veoma blizu. Na ovoj utakmici posle dužeg vremena na severu se pojavila velika šetalica 45h55 m, sa panoramom Beograda iza koje izlazi sunce tj. Lopta simbol Lige šampiona uz natpis "Zvezda 2000". Utakmica je završena nerešeno 1:1, Dinamo Kijev je otišao u Ligu šampiona, a Zvezda je ipak morala da nastavi takmièenje u Kupu UEFA.
Protivnik u ovom takmièenju bio je engleski Lester Siti. Prva utakmica je odigrana u Lesteru gde je Zvezda imala podršku od oko 1.000 Delija, od kojih je stotinak iz Beograda. Delije su za tu utakmicu priredile i bakljadu, što je retkost videti u Engleskoj. Zbog narušene bezbednosne situacije u zemlji nakon septembarskih izbora Zvezda je bila primorana da kao domaæin igra u Beèu. Put Austrije kreæe oko 200 Delija iz Beograda. Uz pomoæ navijaèa njih oko 10.000-15.000, Zvezda je otišla u drugi krug takmièenja.
Politièki preokret u jesen te godine doveo je do toga da su sportska dešavanja otišla u drugi plan. Na nama nije da pišemo o dogaðajima petog oktobra. Svako od nas bio je tamo jer je to sam hteo, jer je mislio o svojoj buduænosti i buduænosti svoje dece. Tih dana mediji su dosta pisali o ulozi Delija 5. oktobra, iako su Delije uvek govorile da su oni tu bili isto kao i drugi graðani Srbije.
Prvi veèiti derbi u slobodnoj Srbiji bio je i prvi veèiti derbi koji je prekinut i nije nastavljen. Delije su se za ovaj derbi pripremale kao i za svaki drugi - koreografija, više parola upuæene simpatizerima rivala, sakupljen je nikad veæi broj otetih zastava... Zbog kompleksne situacije u policiji, na stadionu gotovo i da nije bilo policije. Poèetak utakmice obeležava koreografija, izlazak sunca uz parolu ''Iz ove naše pobede raða se Sunce slobode''. Posle desetak minuta usledilo je utrèavanje u teren nekolicine ljubitelja fudbala, koji navijaju za Partizan.
Nakon utrèavanja, ka terenu kreæe daleko veæi broj Delija. Ljubitelji fudbala se najpre vraæaju na južnu tribinu, a potom bivaju isterani i sa nje. Iako su se ubrzo strasti smirile, a Delije vratile na sever rival nije hteo da nastavi utakmicu. Narednih dana i meseci dosta polemike u medijima je bilo oko ove utakmice, èak su i Delije po prvi put u svojoj dugogodišnjoj istoriji organizovale sopstvenu konferenciju za štampu. Stvari su se polako stišavale, a mi smo doèekivali Seltu iz Viga. Posle povoljnog rezultata (1:0) kreæe avantura autobusima do Atlantskog okeana. I pored povoljnog rezultata na poluvremenu (2:1), izgubili smo (5:3).
U ovoj sezoni ostaæe upamæeno masovno gostovanje u Kruševcu na kome se pojavljuju zastave na dve motke koje do tada nisu bile uobièajne na severnoj tribini.
2001. godina donosi nove koreografije gotovo na svim gostovanjima. Banovo Brdo, Banja Luka, Niš, Karaburma, Smederevo... Bilo je svega balona, traka, zastava na dve motke, barjaka, šetalica, svetlucavih najlona, markera...
U ovoj sezoni naš košarkaški klub se našao u nezavidnoj situaciji. Delije su osetile potrebu da pomognu klubu koji posræe. Opstanak u ligi je izboren u hali Sportova pred velikim brojem Delija koji su za tu priliku napravili koregorafiju.
Veèiti derbi na JNA bila je prva utakmica veèitih rivala na ovom stadionu nakon tragiène smrti Aleksandra Radoviæa 1999. Severna tribina je bila podeljena na crvene i bele sektore tj. svaki navijaè je na sebi imao obuèen crveni ili beli marker. Sever je tokom cele utakmice bio "obojen" u crveno bele boje, uz poruku na ogradi "Sever je ceo crveno beo i Radoviæ Aca njega je deo".
Nova titula je osvojena pobedom u Železniku pred oko 3.000 Delija. Titula je proslavljena na Marakani protiv Milicionara pred 10.000 ljudi na severu uz pravi pirotehnièki spektakl - baklje, vulkane i vatromet.
Došlo je novo leto i kvalifikacije za Ligu šampiona. U predkolu Zvezda je igrala sa kiparskim šampionom Omonijom iz Nikozije. I na Kipru je stotinak Delija iz Beograda pružilo Zvezdi dostojnu podr šku. Na revanšu pun sever i odlièno navijanje su pomogli da se proðe u drugi krug. Žreb je hteo da igramo protiv Nemaèkog Leverkuzena koji je u tom trenutku slovio za jednu od najboljih ekipa na kontinentu. Na Marakani novo ostvarenje Delija. Pri istrèavanju igraèa Sever je bio pretvoren u noæno nebo prepuno zvezda, od kojih je samo jedna bila mnogo veæa i u kojoj je bio utisnut Zvezdin grb. Uz to je raširena i parola "Samo jedna je Zvezda". Na revanš u u Leverkuzenu oko 2.000 Delija (meðu kojima 200 iz Beograda) i pored ubedljivog poraza frenetièno je navijalo do poslednjeg sudijinog zvižduka, pa i nekih sat vremena posle.
Te sezone evropska turneja je neslavno završena eliminacijom od nepoznatog CSK-a iz Kijeva. Zanimljivo je da je 150 Delija 2 dana putovalo do Kijeva ne znajuæi da je utakmica u meðuvremenu odložena zbog dogaðaja 11. septembra u Njujorku.
Vrlo zanimljive su postale utakmice Vojvodine i Zvezde, tradicionalno masovno gostovanje u Novom Sadu postaje pravi navijaèki derbi na tribinama, koreografije, prepucavanje parolama, bogata pirotehnika. Tako, recimo, na prvenstvenoj utakmici u Novom Sadu Delije su se pojavile sa dve koreografije, a za polufinale Kupa takoðe je uraðena koreografija u kojoj je dominirala šetalica sa peharom Kupa..
Te sezone Crvena Zvezda je pružala slabu igru i rezultate van svakog renomea kluba. Ono što je nerviralo jeste katastrofalan odnos igraèa prema dresu, i zalaganje na terernu. I posle par ozbiljnih upozorenja i opomena to se nastavilo. Usledio je upad na trening o kome se tih dana prièalo. Jedino vredno sa fudbalske strane je bilo osvajanje nacionalnog Kupa protiv Sartida na stadionu JNA. Delije iako ne baš raspoložene i za ovu utakmicu ne propuštaju da naprave spektakl.
Poslednja utakmica u toj sezoni iskorišæena je da se iskritikuje rad kluba u tom periodu. Malobrojne Delije su za ovu priliku na sever poneli razne društvene igre (šah, karte, èoveèe ne ljuti se...), uneli rekete za badminton, lopte ... Na toj utakmici se sve radilo osim što su se posmatrala dešavanja na terenu. I poèetak naredne sezone poèinje opomenom Delija. Na utakmici protiv Kairata u predkolu kvalifikacija za Kup UEFA Delije skandiranjem i parolama daju do znanja igraèima i treneru da su nezadovoljni njihovim ophoðenjem prema Crvenoj Zvezdi i dresu koji nose. Protest na toj utakmici poèeo je u petnaestom minutu, kada prestaje navijanje, uz parolu "Ne zaslužujete navijaèe kao što smo mi...", narednih šezdeset minuta svi akteri meèa ukljuèujuæi i trenera su opominjani što parolama što skandiranjem. Petnaest minuta pred kraj širi se parola "... Ali ipak je Zvezda iznad svih" i ponovo kreæe gromoglasno navijanje uz bakljadu.
29. Maja obeleženo je 10 godina od istorijskog uspeha u Bariju, 10 godina od dana kada je Crvena Zvezda postala šampion Evrope. Organizovan je revijalni meè - "Susret Generacija", utakmica današnje Zvezde protiv legendarnog tima iz 1991. Marakana je bila ispunjena do poslednjeg mesta. Ne pamti se toliko zvezdaštva i pozitivne atmosfere. Mnogi mlaði navijaèi koji nisu imali prilike da prate Zvezdu ranijih godina, na ovom susretu mogli su da osete koliko je Zvezda zapravo veliki klub i sa koliko ponosa i ljubavi se Zvezda voli. Sve je bilo u duhu spektakla, sever naravno - uraðena koreografija predstavljala je teren na kome su se nalazili igraèi legendarnog tima iz 1991. uz poruku "Iz slavne prošlosti u svetlu buduænost".
U Kupu Uefa 2002. godine u prvom kolu bio je Kjevo iz Verone. Odlièna koreografija na severnoj tribini, šetalica 30h30 sa pobednikom, crvene i bele štrafte u pozadini i parola "We are the winners tonight" (Veèeras smo mi pobednici"). Nerešen rezultat 0:0 davao je šanse za prolaz. U Veronu iz Beograda stiže preko 200 navijaèa, uz navijaèe iz dijaspore kop je brojao oko 700 ljudi. Odlièno izdanje, kompaktan kop, konstantno navijanje, mali barjaci i zastave na dve motke, upaljenih 50 baklji uz ogradu. Tokom utakmice uz gromoglasno navijanje konstantno je paljena pirotehnika. Pobedom od 2:0 Kijevo je izbaèen, a naš naredni protivnik je bio takoðe iz Italije - rimski Lacio.
Ovoga puta Italijani ne daju vize, svega desetak navijaèa iz Beograda odlazi u Rim. Iako nije bilo beogradske ekipe na tribinama Olimpika Zvezda je imala podršku od oko 300 navijaèa iz dijaspore. Na Olimpiku dobra bakljada i navijanje, najviše zaslugom Zvezdinih navijaèkih grupa iz dijaspore Ultra Klan i Orthodox Boys. Te grupe su saèinjene iskljuèivo od momaka iz Evrope koji kapiraju fazon i spremni su da se ukljuèe u sve navijaèke aktivnosti severa. Pre svega njihovim radom (fanzin, flajeri...) uèinjeno je dosta na kultivaciji Zvezdaša iz Evrope. Takoðe mnogo puta su se istakli i u samostalnim akcijama: nabavka pirotehnike, materijala za koreografije koji nije moguæe naæi u zemlji, i u mnogim drugim vrstama navijaèkih akcija.
Revanš u Beogradu, prepuna Marakana, velika šetalica trapezastog oblika prema sektorima
na Marakani, na kojoj je Asteriks u Zvezdinom dresu kako udara rimskog legionara. Sa strane srebrne folije, a na istoku i zapadu baklje u prvom redu. Spektakl za pamæenje.
U proleænom delu, zbog katastrofalnih rezultata kluba (19 bodova manje od prvoplasiranog), ostala je jedino upamæena utakmica finala nacionalnog Kupa koju smo izgubili.
Naravno da je ne pamtimo po rezultatu veæ po još jednom našem dobrom izdanju.
Ove sezone izuzetno aktivno se išlo na košarkaške utakmice. Crvena Zvezda je bila uèesnik Jadranske Lige, iz nedelje u nedelju Pionir je bio pun. Gotovo na svim utakmicma navijanje je bilo veoma dobro, uraðeno je nekoliko koreografija, palio se veliki broj baklji. Najpaklenija atmosfera bila je na utakmicama protiv hrvatskih klubova. U jednom trenutku došlo je do konflikta na relaciji uprava - navijaèi. Navijaèi su naišli na veliko nerazumevanje Uprave kluba, posle navodnih incidenata na putu za Kraljevo, pa je od sledeæe utakmice otpoèela kampanja "Jedan dan zatvora - èetvrtina æutanja". O organizovanosti naših grupa u inostranstvu govori i to da je akcija nastvljena i u Sloveniji. Ovim bojkotom Delije su pokazale da ne daju na sebe, upravi košarkaškog kluba je stavljeno na znanje da ne mogu da okrenu leða Delijama nad kojima je tih dana sprovoðena neviðena tortura. Došao je i final four u Ljubljani, polufinalna utakmica protiv Zadra. Put Ljubljane preko Maðarske kreæe 100 Delija. Zadržavanje na Slovenaèkoj granici od strane policije dovelo je do kašnjenja na utakmicu, a tenzija koja je veæ bila na visokom nivou zbog toga što smo igrali protiv hrvata je još više porasla. Negde na polovini utakmice konaèno stižemo do hale i prilikom ulaska u halu nervoza èini svoje. Ishitreno se pali par baklji koje poleæu ka navijaèima Zadra. Jedna baklja završava na terenu i utakmica se prekida. Delegati su bili odluèni, ukoliko Zvezda ne želi da bude diskvalifikovana
Delije moraju napolje. U tom trenutku položen je veliki ispit zrelosti gde je pokazano da je jedino klub iznad grupe.
Utakmicom protiv Nistrua iz Moldavije poèinje sezona 2003/2004. Iziritirani bodovnom razlikom od prošle sezone Delije su koregrafijom uputile jasnu poruku klubu. Šetalica na kojoj se nalazio sat sa kazaljkama na "pet do dvanaest" i na ogradi poruka "Krajnje je vreme da se ka tituli krene".
Ovo kao da je bio stimulans za igraèe koji nisu imali milosti prema Moldavskom klubu.
Rezultat na kraju je bio 5:0. Na revanš u moldavski glavni grad Kišinjev je otišlo 50 Delija, koji su posmatrali rezultatski krajnje nebitnu utakmicu. Ove sezone zabeleženo je i možda najbrojnije gostovanje u Crnoj Gori, gde je oko 400 Delija, od kojih veæina iz Beograda, otišlo na utakmicu protiv Koma.
Protivnik Zvezde u prvom kolu Kupa UEFA bio je danski Odenze. Na gostovanje u Dansku putovalo je oko 150 navijaèa iz Beograda. Da nismo savršeni i da i mi grešimo pokazali smo na ovoj utakmici, gde su nam stvari izmakle kontroli. Umesto da je poèetak utakmice obeležila lepa bakljada, od strane naših grupa iz inostranstva, dogodilo se to da veæina od 150 baklji završi u terenu. Naš klub je našom greškom platio veliku kaznu zbog toga.
Revanš utakmica donosi novitet na našu tribinu. Grupa Belgrade Boys samostalno odraðuje koreografiju preko celog severa. U središnjim sektorima kartonima je uraðen grb Beograda, dok je sa strane, takoðe kartonima, pisalo BOYS. Svoju ljubav prema Zvezdi i Beogradu iskazali su parolom "Sa nama i u nama Zvezdo živiš ti". Fantastièno navijanje i pobeda u poslednjim trenucima uèinili su da se ovaj meè pamti.
U pauzi izmeðu dva kola Kupa UEFA zadat je domaæi zadatak ostalim grupama i to u Železniku i na Karaburmi. Na obe utakmice Delije su uprilièile koreografije koje su se do tada mogle videti samo na veæim utakmicama. U Železniku je oko 1.500 Delija nosilo crvene i bele markere tokom cele utakmice. Kiša i loše vreme nisu mogli da pokvare odlièno navijanje Delija. Posebno možemo biti ponosni na poruku sa utakmice na Karaburmi koja je još više ujedinila vodeæe grupe severa... "Najjaèe grupe grada za tebe bore se sada". Na toj utakmici podeljeni su plakati na kojima su pisala imena vodeæih grupa severa, i od stiropora su uraðeni grbovi ekipa.
Evropsko takmièenje se nastavlja gostovanjem u norveškom Trondhajmu protiv Rozenborga. Stotinak Delija iz Beograda bodrilo je Zvezdu na ovoj utakmici. Na revanš meèu Sever je koreografijom "Daj gol" pokušao da dozove prolazak u sledeæe kolo. Na žalost sever nije toliki da bi moglo da se napiše "i ne primite gol".
Proslava jesenje titule dovela je oko 5.000 ljudi na sever koji nisu štedeli ni grlo ni dlanove da se na najbolji naèin zahvale svom timu.
Zbog dobrih rezultata kluba i odliènog rada severne tribine u proleænom delu raslo je interesovanje za Zvezdine utakmice. Tako da ste na Komu, Zeti, Obiliæu, Zemunu... mogli zateæi više hiljada ljudi na tribini. Sever je na manjim utakmicama postao daleko aktivniji. Ozvuèenje, barjaci, zastave na dve motke, pirotehnika... su samo neki od pokazatelja koji nas odvajaju od ostataka naše navijaèke scene. Posebno treba izdvojiti utakmicu sa Zemunom koja se desila u nezgodnom trenutku za naš narod na Kosovu. U znak podrške jedan deo Delija se uputio na Kosovo, dok je na ovoj utakmici od dimova napravljena srpska trobojka ispod koje je stajao natpis "I naš glas za Kosova spas".
Treba napomenuti da se u prvom poluvremenu nije navijalo u znak žalosti za nastradalim Srbima na Kosovu tih dana. Ova sezona isto æe biti zapamæena po masovnim gostovanjima Delija i po izvanrednoj proslavi titule na utakmicama protiv Vojvodine i protiv Sartida u Smederevu, gde su Delije opet pokazale svoje umeæe i originalnost. Na obe utakmice pirotehnika je paljena u velikim kolièinama, a put Smedereva Delije su krenule sa tri broda.
Sve u svemu sezona za pamæenje po mnogo èemu.

VEÈITI DERBI
Veèiti derbi oduvek predstavlja utakmicu kojoj se pristupa sa najveæim navijaèkim žarom. Rivalitet postoji još od osnivanja klubova - naš tim je osnovan marta 1945. a samo sedam meseci kasnije osnovano je i JSD Partizan. Derbi je predstavljao i predstavlja vrhunac sezone. Utakmice sa najveæim rivalom oduvek su znaèile ispunjen stadion, bespoštednu borbu i želju da se bude bolji od protivnika.
Osamdesetih godina, s prvim oblicima organizovanog navijanja, derbi prerasta klasièno sportsko rivalstvo i postaje polje gde se pokazuje sopstvena kreativnost, maštovitost, originalnost - bitno je pomoæi voljenom klubu da pobedi ali je isto tako postalo bitno da tribina u svim segmentima navijanja bude bolja od suparnièke. Tokom svih ovih godina Delije su na utakmicama protiv Partizana pravile dogaðaje za pamæenje uz brojne koreografije, pirotehnièke spektakle i sjajne atmosfere. Nabrajanje svega onog što smo uradili na derbijima iziskuje nekoliko strana ali, možda, meðu njima posebno mesto zauzima nekoliko utakmica.
Maj 1989.
Pripreme za ovaj derbi poèele su gotovo mesec dana ranije. Nabavljeno je 40 novih bubnjeva, platno za nove zastave, transparenti, pirotehnièka sredstva iz Italije. Montiran je razglas ispod severne tribine kako bi se koordiniralo navijanje, pripremljene su sitno iseckane konfete. Derbi je, kao nikada do tad, predstavljao pravi spektakl. Možemo reæi da je na ovom derbiju prvi put na severu viðeno organizovano navijanje u onom smislu kako ga danas tumaèimo. Izlazak igraèa na teren bio je znak za poèetak spektakla. Iz mora konfeta izronilo je mnošto novih barjaka. Par trenutaka kasnije sever prekriva gusta dimna zavesa crvene i bele boje. Nedugo zatim, voðstvo Zvezde proslavljeno je velikom bakljadom. Na tom derbiju je na severu raširena i najveæa ikad oteta zastava navijaèa Partizana - dužine oko 100m.
Septembar 1989.
U vreme sveopšte ekspanzije navijaèkog pokreta u zemlji ovaj derbi je bio prièa za sebe. Prilikom istrèavanja igraèa sever je prekriven dimnom zavesom u kojoj je preovlaðivala zelena boja. Po mnogima ovo je najbolja dimnjada ikad napravljena na severnoj tribini. Zvezda je u poslednjem minutu pogotkom Lukiæa osvojila bodove i grupa navijaèa sa severa je utrèala u teren da proslavi pobedu sa svojim igraèima. S obzirom na to da su i navijaèi Partizana preskoèili ogradu, na terenu je došlo do masovne tuèe, a snimci koji su obišli svet pokazali su da i na Balkanu može svašta da se vidi.
April 1991.
Na severu prvi put su viðeni barjaci na dve motke, jednobojni - crveni i beli, pomešani sa balonima istih boja, s tim što su beli baloni èinili podlogu za barjake crvene boje i obrnuto. Pred poèetak derbija igraèi dolaze do severa da pozdrave navijaèe posle istorijskog prolaska u finale KEŠ-a, a Sever im otpozdravlja mnoštvom belih dimnih bombi. Ta dimnjada i dan danas služi mnogim grupama kao uzor. Ni ovaj put Delije nisu propustile priliku da pokažu svoj ratni plen u vidu otetih grobarskih zastava. U drugom poluvremenu prireðena je bakljada duž cele ograde severne tribine. Petnaestak minuta pred kraj utakmice ekipa Delija, oko 150 ljudi, upada na jug i obraèunava se sa navijaèima Partizana. Ni pre, a ni kasnije tako nešto nije zabeleženo na našim prostorima.
Maj 1995.
6. maj 1995. 100. derbi. Jubilarni susret izmeðu veèitih rivala znaèio je i direktnu borbu za osvajanje titule. Delije su se mesecima pripremale za ovu utakmicu i sve je rezultiralo spektaklom za pamæenje - na severu je po prvi put uraðena "komplikovanija" koreografija koju su èinile hiljade crvenih i belih kartona, balona i zastavica i mnoštvo malih i velikih barjaka. Nošeni sjajnom podrškom sa tribina naši igraèi su pobedili sa 2:1 i obezbedili osvajanje titule šampiona.
Novembar 2001.
Veèiti derbi na Marakani 2001. svakako se pamti kao jedan od najboljih u proteklih nekoliko godina. Teško je reæi po èemu je neki derbi bolji ili lošiji - nekada je to koreografija, nekada navijanje, ponekad i tuèa... Ipak, ovaj derbi se pamti po izuzetnoj pozitivnoj energiji koja je u tom trenutku vladala severom. Pred poèetak utakmice na ogradi severne tribine pojavljuju se novi transparenti od PVC-a - Ultras, Ultra Boys, Belgrade Boys i Brigate. Koreografiju na poèetku utakmice èinilo je 2.000 barjaka uz šta je upaljeno i 50-tak baklji. Na poluvremenu ispred severne tribine sa improvizovanog DJ pulta pušta se muzika. Sever u transu, spontano se pale baklje... U trenutku izlaska igraèa na teren muzika staje, a poèinje nova bakljada. Tokom utakmice podizani su transparenti - prozivke, pisani na licu mesta, a na poslednjem je pisalo: "Èas navijanja je gotov- nastavak sutra" koji je odlièno predstavio odnos snaga na tribinama i najavio sutrašnji derbi u košarci.
Novembar 2003.
Jedno od vrhunskih izdanja Delija bez pirotehnike viðeno je na ovom derbiju. Fantastièno navijanje na utakmici veæinom je bilo upereno na ismevanje uèešæa komšija u Ligi Šampiona, koje su oni potencirali tih dana, sve do prvog od tri primljena gola. U realizaciji koreografija otišli smo korak dalje. Kartonima je prikazan grb našeg kluba preko cele tribine gde je plava boja išla do ograde zapada, a crveno bele štrafte išle su do istoka. Nakon spuštanja kartona u središ nja dva sektora ostaje najlonskim prslucima - markerima utisnut grb koji je sad imao svoj pravi oblik. Koerografija je svoj pun smisao dobila prikazivanjem parole na ogradi "Sve prolazi - Zvezda traje".
Koreografija komšija sa poèetka utakmice je našu koreografiju za drugo poluvreme uèinila još uspešnijom - Sever odbrojava, 10, 9, 8... 0. Dižemo šetalicu - dres koji se pri širenju cepa, nasumièno rasporeðene balone, par traka ukoso postavljenih, manju srpsku zastavu ka istoènoj tribini koja se takoðe odvaja na dva dela. Verovatno su mnogi ljudi na stadionu tada pomislili da naša koreografija nije uspela, èak se sa juga èulo "Ovo je smešno!", ali se tada diže parola "Grobari su naši idoli, koreografije njihove naši su snovi" kojom smo sve objasnili.

NAŠI PRIJATELjI
1986. godine Crvena Zvezda je igrala sa Panatinaikosom u glavnom gradu Grèke, a na utakmici se pojavila i grupa Olimpijakosovih navijaèa koja je došla da upozna Delije. Tada je ostvaren prvi kontakt. Grci nam u prvom periodu pomažu oko nabavke navijaèkih rekvizita, a Delije su im povremeno odlazile u posetu.
Kada je 1992. godine došlo do novog susreta sa Panatinaikosom, oni su u Atini doneli transparent sa natpisom "Good luck Red Star - GATE 7". To je izazvalo erupciju negodovanja navijaèa "zelenih". Naši navijaèi su otpozdravili skandiranjem "Olimpijakos, Olimpijakos" što je domaæe navijaèe još više razljutilo. Nakon ukidanja sankcija 1994. godine, prva meðunarodna utakmica koju je Zvezda odigrala bila je baš protiv Olimpijakosa na Marakani, i uoèi tog prijateljskog meèa Delije su iznele ogromni transparnt "Welcome Orthodox brothers", da bi 1995. godina na prijateljskom susretu u Atini oni uzvratili na isti naèin.
Èesto se na našem i Olimijakosovom stadionu mogu videti obeležja bratskih klubova. Takoðe, posete i susreti na evropskim utakmicama nisu retkost. Posete Delija u Torinu protiv Juventusa, u Monaku protiv Monaka, dok su Olimijakosovi posetili nas u Švajcarskoj protiv Jang Bojsa i u Bonu na košarci, takoðe i poseta Delija njihovom derbiju protiv Panatinaikosa 2004. godine.
Sve ovo što smo napisali samo je deo naše prièe, prièe o Delijama, navijaèima sa severne tribine. Drugi deo je drugarstvo, posveæenost i odanost, ljubav prema klubu... tj. one vrednosti koje se ne mogu opisati ni reèima ni slikama. Svih ovih godina u svakom trenutku, dobrom ili lošem, iskreno smo se borili za interese Crvene zvezde. Verujemo da smo zaslužili da i naša ostvarenja budu deo istorije našeg kluba.

Zvezda je život - ostalo su sitnice

Delije Sever

SLIKE DELIJA MOZETE POGLEDATO OVDE

by copyright DELIJE-KLENJE (Januar 2007), AUTORI SAJTA