DELIJE-KLENJE

Dragoslav Šekularac
Druga Zvezdina zvezda

Dragoslav Šekularac je rodjen 30.novembra 1937.god. u Štipu.
Šekularac je prvotimac Crvene zvezde postao 6.marta 1955. i crveno-beli dres nosio do 5.juna 1966. U Crvenoj zvezdi je odigrao jukupno 375 meceva, od toga 156 prvenstvenih i postigao je 119 golova.

Godinu dana proveo je u Karlsrueu, da bi se potom vratio u Beograd i, zajedno sa Milošem Milutinovicem, igrao jednu sezonu za OFK Beograd. Pred kraj 1969.god. ponovo je prešao granicu, igrao za Santa Fe i Milionarios iz Bogote, odnosno iz Kalija. Igracku karijeru je završio na malom fudbalu u americkom Dalasu.

U A reprezentaciji je debitovao 30.septembra 1956., u mecu protiv Cehoslovacke (1:2) u Beogradu, poslednji, 41.mec za "plave" odigrao je 1.juna 1966.god. protiv Bugarske (0:2), takodje u Beogradu.
Pripremajuci se za trenerski poziv, vodio je mlade selekcije Crvene zvezde, zatim Mladenovac i mnogo kasnije Obilic. U medjuvremenu, bio je trener u Australiji i Gvatemali, ali najveci uspeh kao trener ostvario je sa prvim timom Crvene zvezde. Sezone 1989/90 uspeo je da osvoji duplu krunu - titulu i kup. Ta njegova ekipa bila je preteca buducih evropskih i svetskih prvaka.

Niko pre i posle njega nije posedovao tako ogromnu strast za loptom. Po talentu i odanosti fudbalu, Dragoslav Šekularac je jednostavno bio predodredjen da dosegne visoku klasu i postane as svetskog formata. Ambiciozan i zaljubljen u fudbal, bio je i nepopravljivi optimist. Kao decak, koji je tek zakoracio u juniorski tim Crvene zvezde, pred Mišom Pavicem je smogao hrabrosti da glasno istakne:"Danas postoje samo trojica velikih fudbalera. To su Di Stefano, Puškaš i - Šekularac"!

Kad ga je Dimitrije Milojevic, legendarni "Cika Mitke", nekadašnji fudbaler BASK-a, trener i štamparski radnik "Politike", primetio u dvorištu Druge muške gimnazije, odmah mu je bilo jasno da taj vragolan sa krivim nogama osim sjajne tehnike ima smisao za igru koju vodi imagincija i najmanje racionalnost.

Veliki lovac na talente odmah ga je odveo u Crvenu zvezdu, ali je u klubu svog života, sticajem raznih, cak i paradoksalnih okolnosti (neki strucnjaci su mu se smejali!?), stekao "pravo gradjanstva" tek iz treceg pokušaja.

Rodjen u Štipu 30.novembra 1937, Dragoslav Šekularac je osnovnu školu, cetiri razreda gimnazije, kao i metereološku školu ucio u Beogradu. Medjutim, za školu nije mario, jer je fudbal postao njegova glavna preokupacija, životna opsesija, krajnji cilj. Statisticki podaci nisu mu preterano naklonjeni, što samo potvrdjuje opšti utisak da je Dragoslav Šekularac dao manje nego što je mogao ili, što je bliže istini, neki dogadjaji su ga sprecili da u karijeri dostigne najviše visine.

Incident koji je u jesen 1962. imao sa arbitrom Pavlom Tumbasom (ošamario ga usred prepunog Caira u mecu Radnicki - Crvena zvezda) udaljio ga je iz fudbala godinu i po dana, zapravo mnogo duže, jer se nalazio na vrhuncu karijere. Zatim je povredio kicmu i kao diskopaticar otišao u osrednji nemacki Karlsrue, gde nije bio ni senka istinskog junaka sa Svetskog šampionata 1962. u Cileu.

Nije bolje prošao ni u kolumbijskom Santa Feu iz Bogote, ali se nije predavao: nastavio je nastavio je da igra mali fudbal u SAD, jer mu je veliko fudbalsko ime otvaralo sva vrata. Zašto je, na žalost, prekretnicu u njegovoj igrackoj karijeri ucinio baš incident u Nišu?

Dragoslav Šekularac se vratio sa Svetskog šampionata 1962. u Cileu kao veliki junak i moralni pobednik. Za sve objektivne, on je bio prvi as svetskog šampionata, ali su tu pocast podelili Brazilci Garinca i Amarildo, jer je njihova reprezentacija osvojila titulu. Po povratku u zemlju, Juventus je ponudio tada rekordnu sumu za njegovu fudbalsku umetnost - 600.000 dolara, ali vodeci politicari zemlje nisu dozvolili da napusti Crvenu zvezdu i armiju klupskih navijaca."Nešto je u meni puklo i dogodilo se najgore", govorio je Dragoslav Šekularac u jednom feljtonu u decembru 1962. u Bileci, gde je u Školi rezervnih oficira služio vojni rok.

Pa, ipak, ostaje kao neoboriva istina da popularnot i ostvarenja Dragoslava Šekularca na terenu stoje u obrnutoj proporciji. Nije li to dokaz da je u njegovoj igri i licnosti bilo neke magije? Posedovao je virtouznu tehniku, sjajan pregled igre i majstorstvo koje se ne može kopirati.

Kad je prvi put šutnuo loptu, zarekao se da nece biti epizodista. Patio je
kad nije bio centralna licnost meca, posebno u derbijima protiv Partizana. Njegovo unutrašnje bice nosilo je cudan spoj narcisoidnosti i napadne ambicije: uvek je želeo da utice na igru i odlucuje na terenu.

Za majstorstvo Dragoslava Šekularca, koji je ponekad usled licnog isticanja, zanemarivao interese tima, vezana su najveca navijacka ushicenja. Bio je fudbaler bravura, vica, duha, mašte. Iznosio je na "pazar" sve što je mogao i imao. Kad je otišao iz Crvene zvezde, mnogi su prestali da posecuju stadione. Bio je ljubimac i idol masa,jer je sa loptom bio carobno nadmocan. Istraživaci govore i pišu da bi Dragoslav Šekularac i u današnjem fudbalu, na sve manjem prostoru, ponovo bio sjajan. Njegov mit i danas traje, obožavaju ga cak i oni koji ga nikad nisu gledali, ali su pažljivo slušali kako je igrao.

Dao je niz nezaboravnih partija, ali u secanju, posebno, ostaju istorijskih 5:0 protiv Engleza u Beogradu, koje je zgromio zajedno s Milošem Milutinovicem i Todorom Veselinovicem.

Danas je u svetu malo fudbalera takve lucidnosti, kakvu je posedovao Dragoslav Šekularac. Vrcavost njegovog duha u igri uznosila je publiku u najviše sfere radosti. Navijaci su obožavali njegove licne prestave, kada je, na trenutke, zaustavljao i igru tima.

Sa Crvenom zvezdom je osvojio pet titula prvaka (1956,1957,1959,1960. i 1964) i jedan trofej u nacionalnom kupu /1959/, kada je bio tvorac pobede nad Partizanom u finalu. Za A reprezentaciju je odigrao 41 mec, premalo za njegovunesporno svetsku klasu, uz podsecanje da je debitovao s nepunih 18 godina i do debija Mitra Mrkele u Sofiji držao taj rekord.

Ucestvovao je na Olimpijskom turniru 1956.god. u Melburnu i na Svetskim šampionatima 1958. u Švedskoj i 1962. u Cileu.
Dragoslav Šekularac je sve u igrackoj karijeri postigao brzo i lako. Imao je 17 godina kada ga je Miša Pavic uveo u prvi tim Crvene zvezde. Godinu dana kasnije, nije odoleo ni Aleksandar Tirnanic. Jedan vešti komentator je tada dobro primetio: "Ja sam stavio prst na obarac, ukoliko Tirnanic ne postavi mladog Šekularca u nacionalni tim".

Sve je to Dragoslav Šekularac. I mnogo više od recenog i napisanog: jedna neobicna sudbina asa koji je fudbal pretvarao u umetnost.