DELIJE-KLENJE

Dragan Stojkovic Piksi
Peta Zvezdina zvezda

Dragan Stojkovic je rodjen 3.marta 1965.godine u Pasipoljani, nadomak Niša. Igracku karijeru je zapoceo u Radnickom iz Niša, nastavio u Crvenoj zvezdi, zatim igrao dve godine za Olimpik iz Marselja i šest meseci za Veronu, da bi cak osam godina nastupao za Nagoju, u vreme progresa japanskog fudbala.

U reprezentaciji je debitovao 12. novembra 1983. u Zagrebu protiv Francuza (0:0), a poslednji put igrao je protiv Slovenaca (1:1) u Beogradu 14.marta 2001. Bio je to njegov 84.mec za reprezentaciju, za koju je postigao 17 golova. U Crvenoj zvezdi je izmedju 1986. i 1990.god. odigrao 219 meceva/od toga 128 prvenstvenih/ i postigao 89 golova.

Sa Crvenom zvezdom je osvojio dve titule državnog prvaka, 1988. i 1990.godine, i u obe takmicarske sezone bio najbolji pojedinac, u konkurenciji Prosineckog, Mrkele, Musemica, Šabanadžovica, Lukica, Binica, odnosno Najdoskog, Prosineckog, Jurica, Panceva, Savicevica, Jugovica, Belodedica.

U martu 2005.god. ulazi u cetvrtu godinu mandata predsednika Fudbalskog saveza SCG, kao covek koji je, licnim poznanstvima i šarmom, ali zahvaljujuci igrackom autoritetu osvojio znacajne pozicije u UEFA I FIFA za naš fudbal. Trenutno je i clan Tehnicke komisije FIFA.

Može se o fudbalerima svetske klase pisati na razne nacine i s razlicitim motivima, da pisac ili novinar, svejedno, uvek bude ekskluzivan i taj koji ce prvi otkriti nešto novo. Tako je s Peleom, Krojfom, Di Stefanom, Puškašem, Bekenbauerom, Platinijem, Carltonom, tako je i u našem fudbalu bilo sa Miticem, Bobekom, Šekularcem, Galicem, Kosticem, posebno sa onim najboljim i u mnogo cemu nedostižnim - Draganom Džajicem.

U slucaju Dragana - Piksija Stojkovica, medjutim, poenta je jedna: bio je mlad covek sa igrackom biografijom nekog našeg Stenlija Metjusa! Takav igracki zanos još iz pelena nije nosio u sebi ni velicanstveni Brazilac Pele. Nekoliko pitanja zavredjuju posebnu pažnju…

Zar je moguce da neko sa dve i po godine pocne da trci za krpenjacom, makar i nesigurnim nogama? Zar je moguce da neko samo posle tri treninga i bez duže provere bude registrovan za jak prvoligaški klub? Zar je moguce da neko samo posle stotinak minuta provedenih u nacionalnom šamionatu bude proglašen za fudbalskog genija?! Zar je moguce da neko posle samo 425 minuta igranja u vecim ili manjim gradovima, svejedno, bude pozvan u nacionalni tim sa uverenjem da se Evropskom šampionatu 1984.god. može pojaviti i u startnom sastavu? Zar je moguce, najzad da neko samo posle dve godine provedene u velikom klubu, kakav je zacelo Crvena zvezda, postane ne samo kapiten, vec i živa legenda koju ce iskreno prihvatiti i njegovi prethodnici?

Sve je to Dragan-Piksi Stojkovic postigao za nekoliko godina, bez obzira što za fudbal, i sa fudbalom, prakticno živi od rodjenja. Poceo je karijeru u niškom Radnickom, zvezdane trenutke doživeo u Crvenoj zvezdi, epizodne trenutke iz Marselja i Verone želeo bi, sigurno, da što pre zaboravi, da bi najzad, punih osam godina bio simbol fudbalske Nagoje i uzor Japancima kako se postaje i ponaša istinski as.

Piksijev dolazak u Beograd sigurno je jedna od najlepših java Crvene zvezde. Posle Bore Kostica bio je tek "novi stranac", koji igrom daje pecat celom timu i postaje autor dogadjaja na terenu. U crveno - belom dresu startovao je i nastupao sa takvom elegancijom i sigurnošcu, da je to zbunjivalo navijace, narocito one najbucnije sa "severa", koji žele da budu i selektori.

Mladic iz Pasi poljane kraj Niša odmah je sve impresionirao.On je od prvog dana igrao na nacin koji je Crvena zvezda negovala od 4.marta 1945.-eminentna veština, tehnicka perfekcija, lucidnost i kreacija - ali u Draganu -Piksiju Stojkovicu bi, ne retko, sevnuo i golgeterski bljesak. Sve je on to imao i zato se tako brzo uselio u srca navijaca. Jednostavno, pripadao je plemenitoj loži graditelja igre u Crvenoj zvezdi: postao je naslednik Mitica i Takaca, Džajica i Palfija.
Bilo mu je dovoljno samo cetiri godine, provedene u Crvenoj zvezdi, pa da postane zvanicno peta zvezda i legenda našeg najtrofejnijeg kluba. Niko do tada, ali ni do sada, nije igrao tako kratko, a ostao tako dugo upamcen po majstorstvu i dejstvu na terenu, bez obzira da li je rec o drugarima iz tima, protivnicima na terenu, navijacima na stadionu i kraj tv i radio - aparata. Dragan -Piksi Stojkovic je, jednostavno, bio živa košnica mašte, duha, vica, veštine, tehnike, smisla za igru i osecaja za gol. U toj višegodišnjoj mreži fudbalskih zbivanja u klubu i reprezentaciji, gotovo redovno bio je težišna tacka,sve se okretalo i najviše zavisilo od njega!

Na Evropskom šampionatu 1984.u mecu protiv Francuza u Sent Etjenu/junak veceri bio je sa tri pogotka Mišel Platini/, dosadašnji reprezentativci su bežali iz šesnaesterca i okretali glavu. Lopti je prišao najmladji, Dragan - Piksi Stojkovic, i stavio je na belu tacku.

Nošen nekom cudnom sigurnošcu, pun mladalacke vatre, zaleteo se, dobro pogledao protivnickog golmana i lopta se u zakoprcala u gornjem levom uglu.

U tom trenutku, dobili smo fudbalera koji ce dostici sjaj i slavu svetskog asa. Bio je sjajan i na Svetskom šampionatu 1990. u Italiji. I danas se na špicama mnogih svetskih tv-kanala "vrte" njegovi golovi protiv Španaca u Veroni. Na tom finalnom turniru bio je jedna od najvecih zvezda. Na žalost, teža povreda ce ga udaljiti od lopte u najboljim igrackim godina, i to u vreme kad je iz Crvene zvezde prešao u Olimpik. Zaboravice brzo i Marselj i Veronu, sve nevolje, sumnje i poniženja koja je doživeo posle /ne/uspelih operacija u Minhenu i Briselu.

Inteligentno odmeravajuci svoje moci,ostavio je Evropu i odlucio se za daleki Japan, odnosno Nagoju u kojoj ce osam godina demonstrirati vrhunski fudbal. Nije se mirio da u 25.životnoj postane igracki penizoner.

Dragan -Piksi Stojkovic je jaka licnost. Zato i nije cudo što su ga selektori, pre svih Santrac, pozivali pod zastavu i bez provere.Znali su da je sa kapitenom lakše i da ce on biti njihov najbolji saradnik. Uvek na rizicnom putu Niš - Beograd - Marselj - Verona - Nagoja, Dragan Stojkovic je znao šta hoce u svakom trenutku, i više od toga, šta nece. Navijaci posebno cene njegovo izgaranje na terenu. Svetski as, unosio je u igru fanatizam, zanos, hrabrost, prkos.